Настава историје има важну улогу у суочавању са актуелним политичким, културним и друштвеним изазовима са којима се Европа сусреће; посебно оним који се односе на пораст друштавене разноликости, интеграцију миграната и избеглица у Европу, као и нападе на демократију и демократске вредности. Општи циљ ових принципа и смерница је, стога, да унапреде стручност и способности актера у образовном процесу да би настава историје успешно одиграла ту улогу.


Главни допринос је дошао са четири регионална семинара одржана у периоду 2016-2017 у оквиру међувладиног пројекта Образовање за различитост и демократију: подучавање историје у савременој Европи. Они су окупили владине званичнике и практичаре у настави историје из свих држава чланица. Семинари су се фокусирали на три главне теме: изградња различитих, инклузивних и демократских друштава; бављење осетљивим и контроверзним питањима; и развијање критичког историјског мишљења у дигиталном добу.

Ови принципи и смернице су првенствено упућени оним политичарима, званичницима и другима у свакој држави чланици који су одговорни за развој школског наставног плана и програма историје; али су такође за оне наставнике и тренере наставника чија је улога да предају наставни план и програм ученицима. У идеалном случају, међутим, надамо се да ће сви који су заинтересовани за природу, квалитет и утицај историје која се предаје у школама – укључујући ученике, њихове родитеље и ширу јавност – сматрати корисним ове принципе и смернице. Иако су принципи и смернице специфични за наставу и учење историје, треба их посматрати у контексту ширих образовних циљева и опредељења које су изразили Савет Европе, Европска комисија и УНЕСКО.