У окиру пројекта „Европске културе сећања“ у периоду од 6. до 12. есптембра 2025. године у Републици Хрватској је одржан други семинар циклуса који се реализује од 2025. до 2027. године. Организатор семинара је Europäische Jugendbildungs & Begegnungsstätte Weimar уз партнерство удружења Ретровизор из Републике Хрвтске и уз подршку Европске Уније и Bundesministerium für Bildung, Familie, Senioren, Frauen und Jungend.
У окиру пројекта „Европске културе сећања“ у периоду од 6. до 12. есптембра 2025. године у Републици Хрватској је одржан други семинар циклуса који се реализује од 2025. до 2027. године. Циљ пројекта је анализа културе сећања у посећеној земљи у контексту друштвене и политичке динамике европских држава која би, као крајњи исход, требало да мотивише учесника да стечена знања, искустава и методе укључе у сопствену професионалну делатност, као и да искористе успостаљене везе за наставак сарадње у најразличитијим областима. Организатор семинара је Europäische Jugendbildungs & Begegnungsstätte Weimar уз партнерство удружења Ретровизор из Републике Хрвтске и уз подршку Европске Уније и Bundesministerium für Bildung, Familie, Senioren, Frauen und Jungend.
Семинар у Хрватској започет је 6. септембра у Загребу где се окупило 22 учесника из 12 европских земаља. Учесници семинара, међу којима су били представници организација цивилног друштва, истраживачи, тренери и едукатори посвећени формалном и / или неформалном образовању младих који својим радом доприносе ширењу знања о историји, култури сећања и развоју демократских вредности, затим особље музеја и установа посвећених местима сећања имали су најпре прилику да се међусобно упознају и створе лепу атмосферу за рад. Том приликом представљена је тема семинара као и агенда.
Другог дана овог семинара, 7. септембра, учесници су имали прилику да се кроз уводну сесију, односно информативно и занимљиво предавање о Култури сећања у Хрватској др Бориса Стаменића, упознају са историјом државе домаћина, као и наративима који су били актуелни у важним историјским моментима и тако створе основу за боље разумевање свега што их је очекивало у наставку. Програм је настављен кроз шетњу престоницом Хрватске. Том приликом учесници су се упознали са споменицима и важним локацијама, односно са њиховом симболиком и местом у јавном простору, осносно у култури сећања које имају данас али и са оним које су имали у прошлости.
Наредног дана учесници су присуствовали предавању др Данијела Војака у Институту друштвених наука „Иво Пилар“. Кроз ово изванредно предавање о Самударипену у Независној Држави Хрватској, др Војак је на веома пријемчив начин направио увод у остатак програма предвиђеног за исти дан, а који је подразумевао посету Ромском меморијалном центру Уштица и Спомен подручју Јасеновац. Историчар и кустос Ромског меморијалног центра Уштица, Данијел Велић представио је учесницима сталну поставку, а разговор је насављен и на ромском гобљу у оквиру којег се налази 21 масовна гробница Рома убијених у Јасеновцу, споменик посвећен Ромима страдалим током овог геноцида као и споменик посвећен Хајрији Имери – Михаљић, за сада јединој Ромкињи која је добила признање Праведница међу народима. Програм је настављен посетом ЈУ Спомен подручје Јасеновац, где су учесници имали прилике да се веома детаљно и на лицу места упознају са историјом логора, његовом структуром, начином живота и страдања. Учесници су приликом обиласка посетили споменик Камени цвет, аутора Богдана Богдановића и том приликом су се упознали са симболиком и историјом његовог стварања. Музејска збирка, са свим експонатима и мултимедијалним садржајима, била је последња тачка посете.
Посета Музеју домовинског рата Карловац – Турањ реализована је 9. септембра. Том приликом учесницима се обратио кустос Јурај Хорватин који је представио мисију музеја као и досадашњу деланост ове установе. Организовано је и вођење кроз сталну поставку музеја и том приликом учесници су стекли увид о наративу који овај музеј као државна институција заступа.
За наредни, пети дан семинара била је планирана посета Голом отоку, некадашњем затвору за политичке затворенике социјалистичке Југославије. Међутим, због најављених временских непогода, активности планиране за овај дан су отказане, али је за учеснике организован богат програм у Пули која је препозната као град етничке, верске и културне толеранције. Учесници су најпре обишли Повјесни и поморски музеј Истре, а затим је орагнизована посета организацији SENSE – Центар за танзицијску правду. Циљ оганизације SENSE је да својим активностима документује, учини видљивим и трајно доступним најрелевантније чињенице о догађајима у бившој Југославији из ратова 1990 – их које су утвђене током суђења пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију. Ученицима се обратила програмска директорка SENSE, новинарка Мина Видаковић која је представила активности и достигнућа ове организације. Учесници су имали прилике да погледају и један од интерактивних наратива Олуја у Хагу, као и актуелну изложбу фотографија које приказују есхумацију сребреничких жртава.
У четвртак, 11. септембра организована је посета Меморијалном центру Липа памти. Меморијални центар Липа памти чува сећање на 30. април 1944. године када су нацисти и фашисти у акцији чишћења терена од партизанских „банди“ убили 269 становника овог места, углавном деце, жена и стараца. У меморијалном центру, чије је централно место школа која је након овог злочина престала са радом, приказана је културно – историјска баштина овог и околних села пре, али и након поменутог стадања које је овде сагледано у ширем контексту. Кустоскиња Вана Говић говорила је о активностима Меморијалног центра Липа памти приказујући веома разноврсну и инспиративну делатност центра и сарадњу са заједницом. Учесници су том приликом обишли село, односно најважнија места стадања.
Након повратка у Ријеку, једна од факултативних активности била је и одлазак до луке и обилазак брода Галеб, резиденцијалног брода председника СФРЈ Јосипа Броза Тита на којем је проводио време током својих многобројних путовања и на којем је угостио значајне државнике, али и познате личности тог времена.
Сваки радни дан током семинара завршаван је рефлексијом која је углавном реализована у мањим гупама, након чега би се разговор проширио на све учеснике. Овакав вид рефлексије омогућио је отвореније, детаљније и инклузивније разговоре током којих су учесници размењимави своје увиде правећи осврт на искуство средина из којих потичу, али и на актуелна друштвена и политичка дешавања. Разговори који су отворили и продубили различите теме вођени су и током посета местима сећања. Бављење овим темама, сусрет делатника који се на различите начине баве културом сећања и подубљивање постојећих знања, као и стицање нових, како су ученици јединствено запазили, биће од велике користи за даље бављење темама семинара на различитим нивоима.
Као место следећег семинара најваљена је Чешка Република, у којој ће семинар бити реализован од 16. до 22. марта 2026. године.