Од 9. до 15. марта 2026. године у оквиру пројекта “Европске културе сећања“ учествовала сам на међународном семинару “Места  жртава/места починилаца” који је реализован у Републици Чешкој. Семинар је део пројекта који се односи на представљање Другог светског рата и историје 20. века у локалној култури сећања, а реализован је захваљујући “Европском центру за образовање младих” из Вајмара (EJBW) и удружењу “Ретровизор” из Загреба уз сарадњу са удружењем „Антикомплекс“ из Прага. Семинар је замишљен као комбинација предавања стручњака, вођених и самосталних обилазака места историјских дешавања и музеја, разговора са представницима културних установа и локалних заједница, али и као размена међусобних искустава самих учесника семинара.

Током семинара учесници из 11 европских земаља имали су прилику да посете места везана за културу сећања у Прагу, Летију, Терезину и Усти на Лаби. Семинар је започео упознавањем учесника у Прагу 9. марта 2026. године. Следећег дана 10. марта имали смо прилику да чујемо предавање доктора Вацлава Сикста о моделима наратива у чешкој култури сећања, које је представљало одличан увод у места сећања и музеје које ћемо посетити у наредним данима и где ћемо сваки од наведених модела – херојски наратив, наратив носталгије и наратив трауме и помирења моћи  и сами да препознамо. Истог дана посетили смо и Народни музеј у Прагу, где смо у новој згради музеја посетили изложбу посвећену историји 20. века. Пре обиласка саме изложбе прошли смо кроз подземни тунел, који повезује стару и нову зграду музеја, а где су мултимедијалним пројекцијама “Тренуци историје” представљени најважнији догађаји из историје Чешке 20. века и то снимцима који су углавном забележени на Вацлавском тргу, тргу који се налази испред самог музеја, а који је у прошлости био поприште многих важних историјских дешавања. Изложба о историји 20. века у Народном музеју у Прагу представљена је на интересантан начин и кроз различите садржаје, почев од поставке ровова из Првог светског рата, преко тенка, веспе и остатака минираног споменика из времена Стаљинове доминације, преко дела са историјским бистама до носталгичне реконструкције станова из комунистичког периода и предмета из свакодневног живота појединаца. Такође, у Народном музеју посетили смо и изложбу посвећену Франтишки Пламинковој, учитељици, сенаторки, жени која се борила за права жена, али и жени која се усудила да јавно иступи и упути отворено писмо Хитлеру 1938. године. После посете Народном музеју организована је пешачка тура кроз Праг где смо обишли места страдања Јевреја у Другом светском рату уз осврт на то како су та места  обележена у јавном простору и колико им је пажње посвећено. Пешачку туру завршили смо на железничкој станици Бубњи, где се налази споменик “Капија без повратка” и где би требало да буде изграђен меморијални центар посвећен жртвама холокауста.

Следећи дан 11. март започели смо у граду Писек, где смо после уводне размене утисака од претходног дана, присуствовали предавању историчара Михала Шустера о историји Рома и Синта у Чехословачкој. Након тога погледали смо документарни филма “Лети”о дугогодишњој борби активиста и чланова ромске заједнице за измештање фарме свиња са места некадашњег концентрационог логора у ком су били затворени Роми и Синти током Другог светског рата. Истог дана посетили смо и Меморијални центар Лети, који је отворен 2024. године. После уводног упознавања са местом страдања Рома и Синта у Летију од стране историчара Михала Шустера и самосталног обиласка музеја и отвореног комплекса, имали смо прилику да разговарамо са представницом ромске заједнице, дугогодишњом активисткињом за борбу за уклањање фарме свиња са места логора, која нам је поред борбе за изградњу меморијалног центра говорила и о тренутном положају Рома у Чешкој. Посета Меморијалном центру Лети поред питања везаних за страдања нациналних мањина у оквиру националних оквира и њихове шире уочљивости, пред учеснике семинара поставила је и питање достојанственог обележавања места страдања.

Четвртог дана семинара 12. марта учесници су стигли у Терезин, место у коме је од 1941. године био основан гето, у коме су најпре заједно живели Чеси и Јевреји, да би од 1942. године Чеси били исељени и Терезин је постао транзитни логор за Јевреје пре њиховог даљег слања у Аушвиц и  друге логоре смрти на истоку. Терезин који је током Другог светског рата био место привида нормалног живота, чекаоница смрти, где је и поред пропагандног нацистичког филма о нормалном животу Јевреја, страдао велики број људи највише од изгладњивања и болести, пред многе учеснике семинара је поставио питања личног доживљаја места страдања, јер су места која смо посетили, где смо разговарали, где смо ручали, где смо спавали била места страдања људи и деце током Другог светског рата. По доласку у Терезин прво смо посетили Музеј гета, који представља део Меморијалног центра Терезин, а у коме се током Другог светског рата налазила школа за јеврејске дечаке од 10 до 15 година.  У Музеју гета најпотреснија су била сведочанства о страдању деце и њиховом изгладњивању, њихове поруке, цртежи, песме које су оставили, неки од њих свесни да неће дочекати следеће пролеће. Након самосталног обиласка Музеја гета учесници семинара су разговорали са кустоскињама музеја о концепцији новог музеја и модернизацији постојећег простора као и о отпору и неприхаватњу локалног становништва из Терезина у предстојећим радовима на реконструкцији музеја. У вечерњим сатима учесници семинара су погледали чехословачки филм “Далека цеста” из 1948. године који се бави страдањем Јевреја у Другом светском рату, а који је брзо после своје премијере био повучен из биоскопа и тек је деведестих година прошлог века поново пронађен.

У петак 13. марта посетили смо Малу тврђаву, која је такође део Мемомиријалног центра Терезин, места где је током Првог светског рата био затворен Гаврило Принцип, који је ту и преминуо 1918. године. Током Другог светског рата Мала тврђава је служила као затвор за политичке затворенике, углавном Чехе, противнике нацистичког режима у Немачкој. Након самосталног обиласка Мале тврђаве, где је сваком од ученика пружена могућност личног истраживања и доживљаја музеја, посетили смо Магдебуршке бараке, такође део Меморијалног центра Терезин. У Магдебуршким баракама, где се налазило седиште јеврејске владе током Другог светског рата, данас су приказане изложбе о културним активностима становника јеврејског гета, који су тајно организовали позоришне представе, концерте, изложбе, предавања о књижевности о чему сведоче бројни сачувани цртежи, плакати за представе, песме, писма, нотни записи. Такође у самом музеју могли смо да видимо реконструкцију једне од заједничких спаваоница из гета, као и делове пропагандног филма који су Немци снимили 1944. године како би приликом посете делегације Црвеног крста Терезину показали да се у гету живи сасвим обичним, свакодневним животом.

У послеподневним часовима професор доктор Матеј Спурни је учесницима семинара одржао предавање о Немцима у Чехословачкој, које је представљало увод у предстојећу посету града Усти на Лаби.

Последњег дана семинара 14. марта посетили смо Усти на Лаби, град у коме су до почетка Другог светског рата већину становништва чинили Немци, који су после Другог светског рата били приморани да напусте град. До Усти на Лаби смо стигли возом из Бохушевице, а до Бохушевица смо стигли пешице пролазећи при томе трасу од 3 километра, коју су Јевреји пролазили када су депортовани из Бохушовице у Терезин. У Усти на Лаби смо посетили импресивну изложбу “Наши Немци”, која се бави односима Чеха и Немаца у Чешкој почев од средњег века до савременог доба. После стручног вођења кроз изложбу учесници семинара су имали прилику да разговарају са ауторима изложбе у самом музеју.

Семинар “Европске културе сећања – Чешка у фокусу” завршен је у суботу вече у Терезину разменом утисака између учесника семинара. Одржавање новог семинара најављено је за октобар 2026. године са местом дешавања у Солуну.

Семинар је био интезиван са садржајима које нуди и веома подстицајан за размишљање и промишљање о питањима мањина у Републици Чешкој – почев од односа према страдању Јевреја, преко страдања Рома у Другом светском рату (чије се жртве углавном приказују збирно са стардањем Чеха) до прогона Немаца из Чехословачке после Другог светског рата. Такође, показао нам је да некада и храбри појединци својим иступањем у одбрану својих уверења без обзира на околности оставе траг у историјском сећању, некада тако што им се посвети изложба у музеју, а некада и кроз иницијативу станара зграде да се постави табла на улазу зграде у знак сећања на њихове заслуге. Током семинара сазнала сам доста нових појединости, али имала сам и прилику да упознам људе из различитих држава, који су ме задивили како својим личним квалитетима тако и знањем које поседују.