О ратовима 90-их у настави историје у Србији са Александром Тодосијевићем и Родољубом Јовановићем разговара Јелена Ђуреиновић из Фонда за хуманитарно право. Онлајн дискусија се може пратити у уторак, 8. септембра од 19 часова на линку:

▶️ https://bit.ly/3281iAx

Прошло је више од две деценије од окончања оружаних сукоба на територији бивше Југославије који су однели више од 130 000 живота. У данашњој Србији, званичну политику сећања на овај период одликује историјски ревизионизам који ратове 1990-их сагледава кроз бинарни етноцентрични наратив о српским херојима и жртвама. Осуђени ратни злочинци уживају јавну и институционалну подршку а многи су и политички активни. Истовремено се у политици сећања и јавним дискурсима игноришу или негирају чињенице утврђене пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију (МКСЈ) и у многобројним истраживачким пројектима.

Млади су свакодневно у контакту са доминантним наративима кроз медије, политичке говоре, у породици и у вршњачким групама. Истовремено, формално образовање не подстиче развој чињеничног знања и критичког мишљења о овим сукобима и не посвећује пуно пажње ратовима 1990-их, представљајући их на поједностављен начин. Курикулумима и уџбеницима историје доминира етноцентризам и селективни приступ чињеницама. Проблеми у подучавању о ратовима 1990-их у Србији појављују се у више области: конципирању наставних планова, садржају уџбеника, обуци и образовању наставника и наставној пракси.

О ратовима 1990-их у настави историје у Србији са Александром Тодосијевићем и Родољубом Јовановићем разговара Јелена Ђуреиновић из Фонда за хуманитарно право. Онлине дискусија се може пратити данас у 19 часова на Фејсбук страници Фонда за хуманитарно право и на следећем линку: https://www.facebook.com/events/988844644910882

Александар Тодосијевић је наставник историје и председник Удружења за друштвену историју – EUROCLIO. Пројекат овог удружења о учењу о ратовима деведесетих “Learning History that is not yet History”, који се реализује на регионалном нивоу, награђен је међунардном признањем Центра за глобални плурализам из Канаде као један од најбољих међународних пројеката за 2019. годину.

Родољуб Јовановић је психолог и докторанд на Универзитету Деусто (Билбао, Шпанија) који се бави историјским репрезентацијама насилне прошлости са посебним акцентом на то како млади људи у пост-конфликтним друштвима разумеју насилну прошлост. Он је аутор истраживања ставова и перцепција наставника историје на Западном Балкану.

Повод за дискусију је предлог практичне политике који обрађује тему ратова 1990-их у образовању у Србији који је Фонд за хуманитарно право објавио у склопу пројекта који је подржала Делегација Европске уније у Србији.

Оставите коментар